Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми

Наслов је добро познат цитат из Душановог законика, неки кажу (делим то мишљење) да је реч о докумнету пре свог времена. Почињем овај осврт цитатом из наслова јер управо он показује колику имамо традицију, и колико се поштовала правда и независност судије у Србији.


Повод за овај текст је говото невероватна пресуда која нам долази из Србије, тачније из Горњег Милановца где је извесна Весна Недељковић (58) одобрала да уместо 5000 динара казне иде на пет дана у Пожаревачки затвор, и да на тај начин одслужи казну.

Не би ово било чудно, закон је закон, казна је казна, али ипак понекад правда остаје слепа, а рекао бих у овом случају да је узрок свега овога трагичан и да је прекршај заслужио другачији епилог.

Да не би било грешке, делове оргиналог текста о овом случају које је објавио лист Блиц, 07.03.2018. ћу цитирати:

Весна Недељковић није криминалац, лопов, дилер, никада никоме није нанела зло, али ипак је у овом тренутку на издржавању затворске казне, и то јер је закаснила да у законском року преда оружје које је припадало њеном покојном мужу. Након смрти животног сапутника крајем децембра, Весна је почела да поклања његове ствари и тако наишла на оружје, које је у њиховом дому било потпуно легално, са пратећом документацијом. И одлучила је да оружје однесе у полицију, међутим тамо је наишла на "неразумевање и дрскост", како за "Блиц" каже њен син Војкан.

 Када је мајка отишла у полицијску станицу да преда оружје, рекли су јој да је закаснила пет дана, јер је законски рок за подношење оружја 40 дана. Иако је објашњавала да заиста није знала за тај рок, и да није ни могла то да зна, са друге стране добила је одговор да све пише на сајту Министарства унутрашњих послова - прича за "Блиц" Војкан Недељковић. 

 Било је или затвор или да плати казну. Новчана казна коју је његова мајка требало да плати, износи 5.000 динара, али она је, како каже њен син Војкан, то одбила јер се не осећа кривом, па је завршила у затвору у Пожаревцу. Још је из сопственог џепа морала да издвоји 8.000 динара за пут да би у затвор стигла на време.

Знам да сте већ као и ја огуглали на свакодневне неправде које се чине обичном човеку у Србији, да не спомињем судске извршиоце који заслужују сваки презир који их прати, али морам признати да сам био затечен када сам ово прочитао. Зашто?

Пре свега морам рећи да се искрено дивим жени које се због очигледне неправде одлучује да на овај начин скрене пажњу на неправду коју обичан човек данас у Србији трпи, у земљи где разни мишковићи парадирају на слободи, где су тајкуни највећи дужници за порез и струју, где се негује некултура, лоповлук, где су преваранти и лажови романитчни јунаци.

Госпођо Весна, Вама наклон до пода, подсетили сте нас шта је достојанство, макар нас мало старије. Подсетили сте нас да када човек није крив то треба да докаже издигнутог чела, и верујте Весна, колико год данас изгледало да бити поштен, праведан, частан, значи бити глуп, НЕ, верујте то није тачно. Постоји једна велика Србија којој је Ваш чин нормалан.

Можда би моје запрепашћење било мање да исти дан нисам прочитао на Б92 вест да је Трећи општински суд у Београду осудио извесног Николу Вавића на шест месеци кућног затвора уз наногицу, иако је у јуну прошле године испред једног београдског сплава Наташи М. (21) нанео тешке повреде ударцем у главу мобилним телефоном.

Да, добро сте прочитали, момак у пуној снази је девојку изударао по глави која се стропоштала на земљу обливена крвљу и за то је добио да седи код куће са наногицом!!!! Њен грех је био што је наногичара окушала да спречи да се физички обрачуна са њеним момком.

Пресуда је још иритантнија када погледамо прошлост поменутог Вавића:

Против њега је подношено више кривичних пријава - прве белешке у кривичном досијеу Николе Вавића датирају из 2008. године, када је хапшен због изазивања опште опасности. 

Идуће године већ је привођен због трговине наркотицима и држања оружја због чега је 2010. године осуђен на три и по године затвора. Никола Вавић упуцан је у ноге у јануару 2017. године испред познатог престоничког клуба на Теразијама. 

Вавић је са тужилаштвом закључио споразум о признају кривичног дела тешке телесне повреде, а сада је правоснажно и осуђен на шест месеци кућног притвора са електронским надзором.

Свака Вам част на образу Судије, нико не може да схвати Ваше критеријуме, а најгоре је што су сличне ствари готово свакодневница. Судили и вама једног дана по вашим критеријумима, горе вам не треба.