Одмах на почетку овог обраћања Вама, некако ми на памет дође филм "Маратонци трче почасан круг", и један од многобројних легендарних цитата из тог филма: "Ко је вас познавао ни пакао му неће тешко пасти." Тај цитат вас тако добро описује.
Не знам одакле да почнем, а да то нису псовке и увреде које ми падају на памет чим се сетим вас, а не желим на тај начин да се обраћам. Не желим, јер управо је то ваш језик, језик простака, моралних наказа, лопова, манипулатора, сецикеса, харачлија.
Због вас таквих обичан, културан, образован свет се повукао и препустио вам место, а ви неким чудом мислите да сте ту где јесте због ваших квалитета. Не резумете да сте талог овог друштва који је успео да исплива и сада загађује све чега се дотакне, слично као кад се препуни јама за фекалије, па те фекалије почну да преливају, тако се и ви прелили ову земљу и свој смрадом је прекривате део по део.
Немилице све пре собом рушите, уништавате, деградирате, увек се правдајући да они пре вас ништа ваљано нису радили, мислите да је све почело од вас, а не схватате да је нама обичнима мука и од вас и од претходних.
Умешали сте се у сваку пору друштва, па чак и оно што је без вас функционисало више не може без вас. На жалост, јер где ваша "нога прође" ту трава не расте. Корупција је ваше средње име, некултура потпис, бахатост лична карта. Гладне људе пред изборе купујете комбинацијом ланч пакета и кућне хемије, чланске карте ваших странака (читај интересних група) морамо да имамо за запослење, лечење, упис децу у вртиће.
Трошите новац полугладних људи на разне бесмилице, руке без икаквог стида завлачите у државну касу да финансирате своје бахаћење, док се озбиљно болесна деца лече смс порукама. Служите (за пристојну надокнаду, наравно) тајкунима, страним компанијама да за што мање новца разграбе нашу имовину, ресурсе.
Сваком страном газди сте поуздан слуга, а нас распорадајете као школовану и јефтину радну снагу, испраних мозгова телевизијом пропагандом, заупљујући нас мантрањем о благостању европске уније који нас нити жели, нити тамо можемо стићи и када би желели, а све ти употпуњено бесмислом ријалитија.
Посткомунистичка Србија на жалост није успела да изнедри квалитетан кадар лишен идеја о партијским привилегијама, и жељама за стицањем личног богаства и моћи, и тако смо ми обични постали таоци медикриотета.
Док сте викали на сав глас о злим партијским функционерима нисмо ни схватили када сте са њих свукли одела, улицкали их, а потом сте се увукли у њих. Док смо протрљали очи било је касно, паразитски систем не само да нисте расформирали, него сте га очували и унапредили.
Сви сте ви само бедни подсетник оног на шта нас је упозорио пријатељ Србије, др. Рудолф Арчибалд Рајс када је указивао на наше слабости, а вама је посветио добар део својих речи, и био је у праву.
Ових дана ви лажне демократе, кукате над идејом да се дигне споменик Слободану Милошевићу. Наравно да вам смета, смета вам јер вас подсећа да сте исти као и он, ако не и гори. То што вам се партије зову другачије, и имате лепша одела, нама не значи много, ви сте за нас оличење непоштења, зле коби која никако да нас напусти.
На крају, у условима окупација у којима је данас Србија, а када томе додамо и лош статус наших сународника широм бивше СФРЈ, добро је што као народ још постојимо. Ових дана пред нама је једна важна битка, а то је битка за Косово и Метохију, овај пут не против Турака, него опет против наших политичара који су зарад фотеље и моћи спремни да мимо воље народа крше Устав и предају нашу територију.
Дакле, након свих ових речи изнад, морам да се вратим на цитат са почетка текста који најбоље описије наше политичаре; ""Ко је вас познавао ни пакао му неће тешко пасти.""
Нема коментара:
Постави коментар