За почетак уздајмо се "у се и у своје кљусе"

Понекад за Србе и народе који живе са нама у Србији кажу да смо направили кућу на сред пута, па смо тако (а пре свега "великим" силама) сметња када иду овим важним путевима. Понекад тврде да је тај наш положај главни кривац што не живимо боље, односно да се "велики" подкусуравају са нама за своје интересе.

Тако један велики број људи у Србији данас чека да све падне са неба (односно са пожељне дестинације), и решавање неких проблема се пребацују на та, нека будућа времена. Љубитељи Европске уније непоколебљиво мисле да тамо тече мед и млеко које ће се прелити преко српске границе чим уђемо тамо (а кад би то могло бити нико не зна). Ова групација је најподложнија манипулацији данашњих политичара, јер су "европски стандарди" и "европска унија" омиљени термини манипуланата који деценијама то корите за продавање магле полугладним људима који зарад лепих обећања не виде шта су њихови ствари проблеми.

Тако данас у Србији на све стране чујете изјаве да је нпр. водовод урађен у складу са европских стандардима, пијаца је реновирана у складу са еу стандардима, све што је део саморекламе политичара је у складу са еу стандардима. Као да пре еу није постојало ништа што је добро урађено.

Да не причам о мантри да су (пријатељи?) из ЕУ похвалили неко наше достигнуће, да је ммф задовољан, и сл. као да ми све што радимо, радимо за неког другог, а не због нас самих и у складу са нашим потребама.

Део народа који у ово верује не препознаје реалне узроке својих проблема, већ је некако без превеликог бунта прихватио да буде у некој зомби фази док чека да га неко пробуди и каже, ајмо, устајање, ушли смо у ЕУ, сад је све ок.

Постоје и русофили, они наравно виде решење својих проблема искључиво у оквиру помоћи Русије. Морам да нагласим да се код "руске опције" очеује углавном да нам реше све проблеме које трпимо јер смо мета нато пакта, па онда да нам помогну око Косова и Метохије, тј. они су контра свега онога што представљају тзв. евроунијати. Па онда да енергенти стижу без застоја, по привилегованим ценама (као да Руси раде за ексере, а не за новац), да беспоговорно купе све наше воће, чак и оно лошиј, итд. Па браћа су!

Код екстремнијих русофила понекад делује као да више воле Русију него Србију, о Путину да не причам, он је апсолутно најпопуларнији политичара у Србији (додуше и широм света је постао нека врста икона оних који нису следбеници англоамеричке политике).

Негде дубоко, изспод свих ових талога постоје и људи који би од света да покупе сва добра искуства, све добробити и да их имплементирају својим радом(!) у Србију. Постоје људи који би снагу за боље друштво пре свега да пронађу у себи и свом знању, и да их допуне туђим искуством. Ти људи нису оптерећени идеологијама, служењем туђину, они би само да ова земља буде уређена земља, у сваком свом делу, да се знају правила, да се увек и једино ради у интересу квалитета живота људи у Србији, а да струка буде много изнад политике. Обични, културни, солидарни, свакидашњи људи које свако од нас има у комшилуку. На жалост, политика је та која је те људе гурнула дубоко, јер данашња политика је прикупила све оне у којима нема квалитета, него амбиције, а они не праштају бољима од себе.

Ти људи са гнушањем гледају на странке, не желе оно што им је навредније (углед и част) да компромитију кро јавну функцију, јер ће их доживети као и политичре. Тако неорганизовани, таворе као јединке и мало тога доприносе. А ти људи, па зар то нисмо ми? Да, то смо ми, обични људи који не смемо да се предамо безнађу, дајмо све од себе за своју непосреду околину, чинимо без да очекујемо награду, помажимо и без јавног признања, јер то не може проћи непримећено, добро се добрим враћа, тако је од када је света и века.